Vrste rečenica u srpskom jeziku

Srpski jezik je bogat izrazima. Zbog toga u srpskom jeziku imamo više vrsta rečenica, proste rečenice, proste proširene rečenice i složene rečenice.
Proste rečenice se sastoje od subjekta i predikata.
Maja čita.
Saša se igra.
Dragan piše.
Subjekat je ono što predstavlja onoga koji vrši radnju.
Predikat je ustvari glagol.
Proste proširene rečenice sadrže u sebi i objekat pored subjekta i predikata. Zatim mogu sadržati i atribute, priloške odredbe.
Marko svako jutro, redovno čita zanimljivu knjigu.
Dijana je danas obukla lijepu haljinu.
 Maja je razmišljala o slatkom kompotu u svojoj sobi.
Objekat predstavlja u rečenici ono na čemu se vrši radnja. Postoje više vrsta objekata.
Imamo bliži objekat koji se dobiva na pitanje 'šta'.
Daljni objekat koji se dobiva na pitanje 'čega'.
Atribut u srpskom jeziku, u rečenici označava kakvo je nešto u rečenici. Atribut uvijek stoji uz imenicu.
U srpskom jeziku imamo:prilošku odredbu za vrijeme, prilošku odredbu za mjesto, prilošku odredbu za način.
Priloška odredba za vrijeme označava kada vršioc radnje vrši neku radnju.
Priloška odredba za način označava kako vršioc radnje vrši neku radnju.
Priloška odredba za mjesto označava gdje vršioc vrši neku radnju.
Složene rečenice se sastoje od više rečenica, one mogu biti nezavisne i zavisne rečenice.
Apozicija je dio koji bliže odredjuje neku radnju stanje ili zbivanje u rečenici. Ono je uvijek odvojeno zarezima.
Milan se, zar ne, lijeo proveo u gradu.
Dragana je, iako je bila pozvana na bal, ostala kući.
Saša je, mada malo tužan, pravio drštvo baki.
Nadam se da vam je bilo ovo od pomoći ako vam nešto nije jasno pitajte i komentirajte.